-
Ustavotvorna skupstina
Izbori za ustavotvornu skupstinu odrzani su 28. novembra 1920. godine. Izabrano je 419 poslanika. Najveci uspeh postigle su Demokratska stranka, Narodna radikalna i Hrvatska republikanska seljacka stranka. Rad Ustavotvorne skupstine trajao je vise od 6 meseci i okoncan je donosenjem Vidovdanskog ustava. -
Vidovdanski ustav
Donet je 28. juna 1921 godine. Drzava je proglasena za ustavnu, parlamentarnu i naslednu monarhiju. Ustav je za sluzbeni jezik proglasio srpsko-hrvatsko-slovenacki jezik. Zakonodavnu vlast delili su kralj i Narodna skupstina. Kralj je potvrdjivao zakone, bio vrhovni zapovednik vojske i predstavljao drzavu u odnosima s inostranstvom. -
Atentat u skupstini
Punisa Racic, radikalski poslanik je pistoljem ubio dvojicu narodnih poslanika Hrvatske seljacke stranke. Tom prilikom smrtno je ranjen i Stjepan Radic. Ubistvo je najavilo brzi kraj parlamentizma u Kraljevini SHS. -
Sestojanuarska diktatura
Da bi sprecio raspad drzave, kralj Aleksandar Prvi Karadjordjevic ukinuo je Vidovdanski ustav i raspustio Narodnu skupstinu. Diktaturom je zaveo licnu vlast, preuzevsi na sebe sve funkcije drzavne vlasti, Zabranjen je rad svih politickih stranaka i udruzenja koja su imala verska ili plemenska obelezja. -
Ime drzave promenjeno u Kraljevina Jugoslavija
Zemlja je administrativno podeljena na 9 banovina. To su: Dravska, Savska, Dunavska, Vrbaska, Primorska, Drinska, Zetska, Moravska i Vardarska banovina. -
Balkanski pakt
Februara 1934. godine stvoren je Balkasnki Pakt, koji su cinile Kraljevina Jugoslavija, Grcka, Rumunija i Turska. Cilj je bio da se smanji uticaj Italije na Balksansko poluostrvo. -
Marseljski atentat
Ante Pavelic organizovao je hrvatski ustaski pokret ciji je cilj bio stvaranje samostalne i nezavisne Hrvatske. Ustase su odlucile da kraljevu posetu Francuskoj iskoriste za atentat. Kralj Aleksandar Prvi Karadjordjevic doplovio je u luku Marselj 9. oktobra 1934. godine. Istog dana ubijen je u atentatu, Zajedno sa njim stradao je i Luj Bartu, francuski ministar inostranih poslova -
Namesnistvo kneza Pavla Karadjordjevica
Posto je prestolonaslednik Petar Drugi Karadjordjevic bio maloletan, posle kraljeve smrti upravu nad zemljom preuzelo je Namesnistvo. U testamentu, kralj je za namesnike odredio kneza Pavla svog brata od strica, senatora Radenka Stankovica i bana Ivu Perovica. -
Stvaranje banovine Hrvatske
Novu vladu formirao je Dragisa Cvetkovic u februaru 1939. godine, Njen osnovni zadatak bio je da postigne sporazum s politickim predstavnicima hrvatskog naroda radi resavanja hrvatskog pitanja. Vlada je prema instrukcijama dobijenim od kneza Pavla, stupila u pregovore s Vlatkom Macekom, vodjom HSS-a. Dogovor je postignut 26, avgusta 1939. godine i nazvan je Sporazum Cvetkovic- Macek. Prema sporazumu stvorena je Banovina Hrvatska.
