-
4000 BCE
Abakus
Nastao je 4000 godina pne u Kini ili oko 3000 godina pne u Vavilonu. Na abakusu mogu se izvesti osnovne računske operacije.Koristi koncept da jedan skup objekta zamenjuje drugi, ali i koncept da jedan objekat zamenjuje kolekciju objekata - poziciono označavanje.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%B1%D0%B0%D0%BA%D1%83%D1%81_(%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%9A%D0%B5) -
Period: 3000 BCE to
Praistorija-moderno doba
-
850
Algoritam
Oca reč se prvi put pominje u delu taškentskog sveštenika Muhameda el Horizmija. On je u 9. veku razvio koncept pisanog procesa koji se treba pratiti kako bi se postigao neki cilj.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D1%83%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%B4_%D0%B5%D0%BB_%D0%A5%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BC%D0%B8 -
1202
Dolazak arapskih brojeva u Evropu
Itakijanski matematičar Leonardo Fibonači piše knjigu Liber Abaci koja je doprinela prelasku Evrope na sistem arapskih brojeva, jer je pokazala da su arapski brojevi lakši za komercionalnu upotrebu od rimskih, mogli su da ubrzaju trgovinu.
https://elementarium.cpn.rs/naucne-vesti/fibonaci/?script=lat -
Uvod logoritama
Džon Neper 1594. uvodi logaritme pomoću kojih se operacije množenja i deljenja svode na sabiranje i oduzimanje. Takođe je osmislio i mašinu za množenje zvanu ,,kosti".
https://sites.google.com/site/sveoskoli/n/naucnici/dzon-neper -
Analitička mašina
Analitička mašina imala je osnovne komponente modernog računara. Posedovala je memoriju, mlin(procesor), kontrolu(bušene kartice koje računaju bilo koju vrednost),ulaz i izlaz. Ovu mašinu je razvio Čarls Bejbidž.https://profitmagazin.com/izdanja/broj_106.949.html -
Prvi program
Godine 1842. Ada Bajron poznata i kao Eda Lavlejs( ćerka lorda Bajrona, čuvenog pesnika) osmislila je prvi programski jezik u istoriji.Danas u njenu čast jedan od programa opšte namene nosi ime Ada.
https://visokaposlovnaskola.edu.rs/blog/ada-bajron/ -
IBM
Herman Holertih 1911. godine osniva kompaniju za proizvodnju mašina i kartica koja 1924 prerasta u IBM( International Business Machines Corporation). Ova kompanija imaće velikog značaja u kasnijem razvoju računara)
https://sr.m.wikipedia.org/sr/IBM -
Analogni računar
Vanevar Buš 1925. konstruiše analogni računar, koji je korišćen u vojne svrhe. Ovaj računar je posedovao električni motor.
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80 -
Univerzalna mašina
Počev od 1936. godine Alan Tjuring razvija ideju "univerzalne mašine" koja može da izvrši svaki algoritam koji se može opisati i koja predstavlja osnovu za koncept "računarstva". Uvodi koncept "simboličke obrade". Zahvaljujući njemu i njegovom timu dešifrovana je Enigma.
https://www.originalmagazin.com/blog-kutak/alan-tjuring-od-desifrovanja-enigme-do-vestacke-inteligencije/ -
ABC
Džon Atanasov i Kliford Beri 1939. godine razvili su ABC računar -Atanasoff-Berry Computer mašinu posebne namene za rešavanje skupova linearnih jednačina u fizici. Računar ABC sadržao je osnovne koncepte koji će se pojaviti kasnije u "modernim računarima“ – elektronsku aritmetičku jedinicu i regenerativnu, cikličnu memoriju.
https://en.wikipedia.org/wiki/Atanasoff%E2%80%93Berry_computer -
Tranzistori
Računari poput ABC-a radili su po principu vakuumskih cevi. Računari sledeće generacije koriste tranzistore. Godine 1961. izlazi Philco Transac S-2000 prvi računar koji je koristio tranzistor. Iste godine izlazi IBM-ov računar 1401 koji je udvostručio broj računara u svetu.
https://www.ithistory.org/db/hardware/philco/philco-transac-s-2000
https://www.ibm.com/ibm/history/ibm100/us/en/icons/mainframe/ -
Integralna kola
Godine 1964. napravljeno je integralno kolo za praktičnu primenu s pet tranzistora u jednom čipu, što je unapredilo računare treće generacije.Magnetni diskovi su zamenili magnetne trake. Do ključne prekretnice dolazi se 7. 4. 1964.
godine kad je IBM objavio System/360. IBM-ove kompatibilnosti novih porodica računara sa prethodnim, kao i spajanje poslovnih i naučnih obrada imao je značajan efekat na dalji razvoj računara.
https://www.ibm.com/ibm/history/ibm100/us/en/icons/system360/ -
Mikroprocesori
Nastavlja se integracija tranzistora što je omogućilo stvaranje mikroprocesora. Godine 1971. Marsian Hof zaposlen u kompaniji Intel pravi čip koji je imao osobine centralnog procesora – četvorobitni procesor 4004.Godine 1972. Intel pravi osmobitni procesor 8008, a 1978. godine šestnaesthttps://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81%D0%BE%D1%80obitni procesor 8086. -
Prvi personalni računar
Godine 1975. pojavljuje se prvi personalni računar MITS Altair uglavnom prodavan u delovima za sastavljanje. Imao je memoriju od 256 bajtova i nije imao tastaturu, ekran i eksternu memoriju. -
IBM PC i Apple Lisa i Macintosh
Godine 1981. IBM razvija IBM PC koji je postao standard oko koga su brojne kompanije dizajnirale računare. Kasnije 1983. kompanija Apple
uvodi računar Lisa. Imao je grafičko okruženje i pokazivanjem miša na sličice aktivirale su se komande. Ovaj računar otvorio je put razvoju Apple Macintosh – a.
https://www.ibm.com/ibm/history/exhibits/pc25/pc25_birth.html
https://en.wikipedia.org/wiki/Mac_(computer)
Radili: Dunja Kostic, Milica Dadic, Sofija Bubalo i Vanja i Igor Ignjatov 1-1