Kalendar života

Prekambrijum

1 CE

Prekambrijum je bio pocetni period u istoriji Zemlje.
Tada su nastale prve celije i formirale su se eukariotske celije.
Poceo je pre 3,8 milijardi godina, kada je na Zemlji temperatura bila visoka i munje su bile redovna pojava.
Prva ziva bica su se hranila heterotrofno.
Prvi autotrofni organizmi su bile modrozelene alge.
Stromatoliti su viseslojne stene koje su nastale talozenjem i ocvrscavanjem slojeva modrozelenih bakterija.
Najstariji fosilni ostaci zivih bica poticu iz prekambrijuma.

Paleozoik

2

Pojavile su se skoro sve grupe savremenih biljaka osim i zivotinja, osim ptica,sisara i biljaka cvetnica. Doslo je do povecanja koncentracije kiseonika u atmosferi i do pojave ozonskog omotaca. U ovom periodu je zivelo dosta beskcmenjaka kao sto su: zglavkari,mekusci,sundjeri,bodljoksci,dupljari. Tokom paleozoika su se pojavile: ribe,vodozemci,gmizavci i skoro sve grupe kopnenih biljaka. Period paleozoika se drugacije naziva karbon, za karbon su karakteristicne i velike naslage uglja.

Mezozoik

3

Pre 180 miliona godina,Pangea,razdvojila se na Gondvanu i Lauraziju. Mezozoik se naziva doba gmizavaca, zato sto su tada gmizavci predstavljali dominantnu grupu zivotinja. Pojavljuju se ptice, a sisari su bili aktivni nocu. Era mezozoika se deli na trijac, juru i kredu. Tokom jure su najvise bili zastupljeni dinosaurusi. Krajem mezozoika su oni izumrli. Tokom mezozoika, leteci gmizavci su bili uobicajena pojava, imali su krila u obliku noznih membrana i pomocu njih su jedrili vazdusnim strujama.

Kenozoik

4

Klima je postala suvlja i hladnija. Tokom kenozoika, biljke cvetnice se sire kopnom, zbog dominacije sisara kenozoik jos nazivamo doba sisara. Ova era traje preko 60 miliona godina, tokom kenozoika izumrle su brojne vrste (bizoni, mamuti, sabljozubi tigar...) Smatra se da je izumiranje ovih vrsta izazvala promene klime, ali i pojaca savremenih ljudi i njihove aktivnosti.