Izumi i otkrića (Novi vek)

Johan Gutenberg u Majncu stampao Bibliju

1455

Pronalazak štampe pripisuje se Nemcu Johanu Gutenbergu. On je osmislio tehniku štampanja pokretnim slovima. Za tehniku štampanja znali su Kinezi vec više od 1000 godina, ali je sa Gutenbergovom štamparijom počeo njen vrtoglavi napredak.

Bartolomeo Dijaz krenuo na put oko Afrike

1487

Portugalski kralj postavio je Dijaza na čelo ekspedicije sa ciljem da plove oko južnog kraja Afrike sa nadom da će naći trgovački put do Azije.Otkrio je Rt dobre nade.

Kolumbovo otkriće Amerike

1492

Sklopivši ugovor sa španskim kraljem i kraljicom Kolumbo je dobio 3 broda, ,,Santa Marija", ,,Ninja" i ,,Pinta", i posadu sa kojom je krenuo u nepoznato. Pošto ljudi još uvek nisu verovali da je Zemlja okrugla, postojao je strah da će doći do kraja sveta i da će pasti i izginuti. Nakon mučnog i neizvesnog putovanja doši su do ostrva San Salvador a Kolumbo je bio uveren da su došli do Indije.

Ugovor u Tordesiljasu i podela Novog sveta

1494

Ovaj ugovor predstavlja sporazum izmedju Španije i Portugalije, kojim je odredjena liniju podele Novog sveta. Linija se nalazila na 46om meridijanu zapadno od Griniča. Prema sporazumu, sva novootkrivena zemlja koja se nalazila istočno od ove linije pripadala je Portugaliji, a zapadno Španiji.

Prva ekspedicija Vaska da Game

1497

Ovaj portugalski istraživač i moreplovac je prva osoba koja je morskim putem stigla iz Evrope do obala Indije i dokazao da se Afrika može oploviti

Amerigo Vespuči prispeo na teritoriju Venecuele

1499

Ovaj italijanski moreplovac je 1491. godine pomogao da se opreme Kolumbovi brodovi, a kasnije je i sam učestvovao u dva putovanja u Novi svet. Bio je i vodja Španske pomorske ekspedicije koja je otkrila ušće Amazona, a tokom 1501-1502 i Portugalsku ekpediciju koja je otkrila Rio de Žaneiroi Rio de la Plata. Za razliku od Kolumba bio je uveren u to da je otkriven Novi svet, koji se nalazi izmedju Evrope i Azije.

Novootkriveni kontinent dobio je naziv Amerika

1507

Ime je dobio po Amerigu Vespučiju, iako je Kolumbo prvi kročio na novi kontinent. Kolumbo je umro verujući da je pronašao Indiju, te su kartografi smatrali da novi kontinent treba da nosi ime po onom ko je zapravo shvatio da se nalazi u novom, do tada nepoznatom svetu.

Erazmo Roterdamski objavljuje ,,Pohvalu ludosti"

1511

Ovo delo smatra se jednim od najznačajnijih tokom renesanse. Objavljeno je u Parizu i izuzetno napadano od strane savremenika. Autor je bio svestan potrebe za reformom crkve, koja je kočila pre svega intelektualni napredak. Ovo delo je otvorilo važna pitanja vezana za razvoj hrišćanstva, književnosti i filozofije.

Tomas Mor objavljuje delo ,,Utopija"

1516

Ovo delo kritikovalo je društvene prilike u Engleskoj (Tomas Mor je bio službenik na dvoru Henrija VIII) i suprotstavljalo im viziju o idealnoj zajednici na zamišljenom ostrvu Utopija

Fernando Magelan kreće na put oko sveta

1519

Magelan se smatra jednim od najvećih moreplovaca u istoriji.Prvi je plovio iz Evrope u Aziju idući zapadno. Dao je ime Tihom okeanu, a po njemu je i Magelanov prolaz na jugu Čilea dobio ime.

Kortes osvaja Meksiko

1522

Kortes je bio pustolov i konkvistador koji je osvojio državu Asteka i oblast današnjeg Meksika potčinio pod vlast Španije. Prvi put se iskrcao na obalu Jukatana i tamo osnovao grad Verakuz, a lokalno stanovništvo ga je dočekalo sa darovima, obiljem hrane i zlata, no ubrzo su shavtili da Španci nemaju dobre namere.Po osvajanju Asteka Kortes je posato guverner novoosvojene teritorije.

Profesor medicine Paracelzus objavio prvi priručnik iz hirurgije

1528

Sa ovom knjigom se smatra da je počela reforma klasične medicine

Pizaro osvaja Peru

1535

Francisko Pizaro bio je španski konkvistador, osvajač carstva Inka i osnivač grada Lime. Za otkup poslednjeg cara Inka Ataualpe tražio je sobu punu zlata i dve sobe srebra. Atahualpu je ubio, iako je Atahualpa platio taj ogroman otkup.

Nikola Kopernik objavljuje delo ,,O kruženju nebeskih tela"

1543

U svom delu on je prevazišao antičko i sholastičko učenje da je Zemlja centar sveta i razvio heliocentričnu teoriju o Suncu oko kog se kreću Zemlja i sva nebeska tela.

Sastavljen prvi spisak zabranjenih knjiga (Index librorum prohibitorum)

1559

Širenje knjiga izazvalo je reakciju crkve, koja je donela odluku da sve knjige ispita, te je na takav način uvedena crkvena, a potom i svetovna cenzura. Zbog nepoželjnog sadržaja knjige su zabranjivane, neke čak i spaljivane, a papa je 1559. objavio prvi spisak zabranjenih knjiga, na kom su se u prvo vreme našla i dela Nikola Makjavelija, Erazma Roterdamskog, Djovani Bokača i DAntea Aligijerija. Spisak je kasnije ublažen, ali u narednim vremenima i dopunjivan.

Počela primena gregorijanskog kalendara

May 10, 1582

Gregorijanski kalendar predstavlja modifikaciju julijanskog. Njegovu upotrebu je odobrio papa Grgur XIII po kome je i dobio ime.

Konstruisan prvi mikroskop

1590

Konstruisan prvi teleskop

1608

Objavljeno delo Galilea Galileja ,,Nebeski vesnik"

1610

U svom delu on je izložio svoja shvatanja o beskonačnosti vasione, što je u ta vremena izazvalo samo još veći revolt crkve, koja je progonila sve koji su zastupalinova shvatanja i ručili mit o Zemlji kao centru sveta. Galileja su držali u tamnici dok se nije odrekao svog učenja, a legenda kaže da je nakon čto je oslobodjen izgovorio, misleći na Zemlju, ,,Ipak se okreće"

Tasman oplovljava Australiju i otkriva Novi Zeland

1642

Abel Tasman je holandski istraživač i moreplovac. Njegova ekspedicija predstavlja prve Evropljane koji su došli do obala današnje Tasmanije i Novog Zelanda.Zaslužan je i za izradu mapa značajnijih delova Australije.

Napravljen prvi barometar

1644

Isak Njutn ustanovio zakone gravitacije

1684