-
logaritamsko računalo
sprava kojom su se nekada izvodile računske operacije množenja, dijeljenja i potenciranja. Sastoji se od jednoga čvrstog i jednoga pomičnoga lineala, na kojima su odmjereni logaritmi brojeva i označeni brojevi -
Pascalina
Mehanički stroj koji je mogao zbrajati i oduzimati velike brojeve, mogao je raditi s brojevima do 9 999 999. Napravljen za pomaganje poreznicima. -
Leibnizov kalkulator
izradio ga je Gottfried Wilhelm Leibniz. sličan Pascalinu, mogao je zbrajati, oduzimati, množiti i dijeliti. -
diferencijalni stroj
nacrt je napravio Charles Babbage. Računanje logaritama u logaritamskim tablicama. Stroj nije mogao završiti zbog velikih troškova. 1992. Znanstveni muzej u Londonu je rekonstruirao stroj prema nacrtima. -
analitički stroj
nalitički stroj koji ima elemente svih suvremenih računala (ulazni/izlazni uređaji, memorija, centralna jedinica). Po ideji se smatra prvim sličnim računalom na današnje. -
sortirni stroj
Herman Hollerith osmislio je električne uređaje za čitanje i sortiranje bušenih kartica (pohrana podataka). upotrebljavale su se za obračun poreza. -
Z3
Prvi programibilni kalkulator. Konard Zuse konstruirao je kalkulator koji radi na principu binarne algebre -
Mark1
Prvo elektromehaničko računalo izradio je Howard Aiken uz pomoć IBM-a. imalo je oko 5 tona. -
ENIAC
Prvo elektroničko računalo. Nastao je pojavom elektronike. Računalo je trošilo puno struje da je i Philadelphia ostala u mraku. Mala memorija, nije bilo programibilno. -
Period: to
1. generacija
temeljni element za pokretanje računala bile su elektroničke cijevi. Bušene kartice i papirnate vrpce koristile su se za pohranu podataka. programi su se pisali pomoću binarnog koda. Računala su trošila jako puno energije i bila su jako velika -
UNIVAC
UNIVersal Automatic Computer - puni naziv. imalo je oko 13 tona. -
Period: to
2. generacija
temelji se na tranzistorima. za pohranu podataka koristili su se magnetskim diskovima i vrpcama. Programi se pišu simboličkim jezikom kojega ljudi više razumiju. I dalje su velika, troše manje energije nego računala 1. generacije. Imaju više memorije, lakše se upravlja. -
Period: to
3. generacija
Koristilo se više elemenata povezanih na poluvodiče. najpoznatiji je bio IBM 360. Računala postaju brža i manje troše energiju, imaju više memorije i jeftinija su. Višeprogramski rad računala omogućio je da računala izvode više naredbi odjednom. -
Period: to
4. generacija
Nastaje integrirani krug koji čine pločice od poluvodičkog materijala (čip). Mikroprocesori omogućuju proizvodnju i razvoj kućnih računala. Pojavom novih programskih jezika koji su razumljiviji ljudima izrada programa postaje jednostavnija. -
Period: to
5. generacija
Računala postaju jeftinija i jednostavnija za korištenje. Prijenosna računala (laptop). Računalni programi postaju dostupni ljudima za korištenje.