-
863
Моравска мисија
Моравска мисија је почетак словенске писмености и преласка Словена на хришћанство. Браћа Константин и Методије су главни учесници у овом догађају. -
863
Настанак глагољице
Пре поласка у Моравску мисију Ћирило и Методије су саставили прво писмо, глагољицу. -
863
Настанак Старословенског
Ћирило и Методије су превели делове Библије са грчког и тако је настао ПРВИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК СЛОВЕНА и био је црквени.
Најпознатији споменици на Старословенском: "Маријино јеванђење" на глагољици и "Темнићки натпис" на ћирилици. -
863
Маријино јеванђеље
Један је од најстаријих глагољских споменика и налази се у Руској националној библиотеци у Петрограду -
863
Темнићки натпис
Један од најстаријих ћириличних споменика и налази се у Народном музеју у Београду. -
867
Одлазак у Рим
Солунска браћа одлазе у Рим да оправдају своја дела папи -
869
Ћирилова смрт
-
885
Методијева смрт
-
893
Настанак ћирилице
Након смрти Ћирила и Методија, њихови ученици Климент и Наум састављају друго словенско писмо-ЋИРИЛИЦУ -
1101
Настанак српскословенског
Настао је у 12. веку и био у употреби све до 17. века. Српскословенски је српска редакција старословенског. Овим језиком су писали Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије, Стефан Лазаревић, свети Сава итд. -
1180
Мирослављево јеванђеље
Најстарији споменик на Српскословенском, настао је у 12. веку. Мирослав је био хумски кнез. Он је наручио да се препише јеванђеље. Настало је у Рашкој. Илуминирао је Глигорије дијак. Писано је на пергаменту и писано је пером, илуминирано је црвеном,зеленом,белом и жутом бојом, украшено златном. -
1205
Житије светог Симеона
Ово дело је написао свети Сава у 13. веку и прво је сачувано дело на Српскословенском. Део је Хиландарског типика и представља Симеонов одлазак на Свету гору и његову смрт. -
1349
Душанов законик
Најважнији законик средњовековне Србије. Донет је на сабору у Скопљу 1349. и допуњен је 1354. на сабору у Серу. Садржао је од 135 до 201 члана у зависности од сачуваног преписа. Важан је споменик Српскословенског јер је још ближи народном језику. -
Велика сеоба Срба
Српски народ је из Србије отишао на просторе Аустријског царства северно од Саве и Дунава. Свештеници преписују књиге и на новом простору, међутим због политичког пртиска српска црква тражи ппмоћ од Русије. -
Рускословенски
Русија шаље своје свештенике који доносе књиге на руском и отварају школе. Рускословенски потискује српскословенски половином 18. века, а остаје у употреби до краја 18. века. Овим језиком су писали Захарија Орфелин и Јован Рајић. -
Плач Сербији
Ово је најпознатија Орфелинова песма. 1761. је објављена на народном, а 1763. на рускословенском. -
Славеносрпски магазин
Прво дело на славеносрпском, аутор је Захарија Орфелин, 1768. -
Славеносрпски
Руски учитељи се враћају у Русију и писци у рускословенски крећу да уносе елементе српског народног језика и тако настаје Славеносрпски пред крај 18. века и остаје у употреби до Вукове реформе. На овом језику пишу Захарија Орфелин, Јован Стерија Поповић, Сава Мркаљ, Јован Хаџић, Милован Видаковић и други. -
Биографија Петра Великог
Орфелин је ово дело објавио 1772. -
Бој змаја с орлови
Јован Рајић је објавио овај спев на народном језику. -
Историја разних словенских народов
Јован Рајић је објавио ово дело на рускословенском.
